Spelta

Spelta ili krupnik, je žitarica poreklom iz južne Azije i smatra se pretkom današnje pšenice. Prema novijim istraživanjima spelta je nastala pre 5000-6000 godina, najverovatnije na Bliskom istoku, u sadašnjoj Turskoj, spontanim ukrštanjem raznih vrsta pšenice.

Zrno spelte je tvrdo, ima debelu koru, koja je štiti od insekata i pesticida, kao i od aero zagađenja pa je pogodna za organsko uzgajanje.
Zbog svog sastava lekovita svojstva spelte su brojna.

Spelta ima veliki sadržaj dijetetskih vlakana, nezasićenih masti i belančevina kao i veliki sadržaj vitamina A, C, B kompleksa (sadrži i vitamin B17) i minerala (cink, magnezijum, bakar, kalijum, kalcijum, fosfor i selen).

Zbog sadržaja proteina spelta je bitna za pravilan rast i razvoj organizma u celini.

Zbog visokog sadržaja dijetetskih vlakana koja su vrlo lako rastvorljiva u vodi i omogućavaju dobru apsorpciju hranljivih materija u organizmu, spelta se često koristi u dijetama za mršavljenje zato što brzo izaziva osećaj sitosti, reguliše metabolizam i pospešuje probavu. U 100 grama spelte nalazi se čak 14 grama belančevina, pa je reč o namirnici koja znatno zasićuje.

Zbog visokog sadržaja gvožđa i bakra u svom sastavu, spelta pospešuje cirkulaciju i ubrzava zarastanje rana, utiče na povećavanje energije i pomaže u stvaranju hormona.

Spelta sadrži veliki broj minerala koji su bitni za pravilan rast i razvoj kostiju. Povećan unos ovih minerala u organizmu može sprečiti nastanak osteoporoze i drugih bolesti, vezanih za starenje, koje slabe i degradiraju kost. Spelta utiče na jačanje imuniteta, opušta nervni sistem (bogata je vitaminima B kompleksa i vitaminom K), smanjuje šećer u krvi i reguliše holesterol.

Spelta je pogodna za ishranu svih generacija, posebno dece i starijih. Zbog bogatstva ugljenim hidratima, gvožđem i kalcijumom preporučuje se rekonvalescentima, sportistima i anemičnim osobama.

Spelta ima i izraženo antioksidansno dejstvo (selen sprečava stvaranje slobodnih radikala) i zato je posebno pogodna za osobe izložene stresu.

Spelta sadrži i gluten, ali je osobe alergične na gluten bolje podnose od obične pšenice.

Najčešće se koristi u obliku kuvanog oljuštenog zrna kao prilog jelima i dodatak salatama. Speltino brašno i pahuljice se koriste za pripremu hleba i peciva, testenina i sličnih proizvoda. Prepržena i mlevena zrna spelte koriste se i kao zamena za kafu.