Kratka istorija konzerviranja

Konzerviranje namirnica datira još od davnina kada su ljudi na različite načine pokušavali da sačuvaju namirnice od kvarenja i da sačuvaju njen izvorni kvalitet. Stanovnici hladnijih predela zamrzavali su hranu, dok se u toplijim krajevima hrana sušila i dimila na visokim temperaturama i vetru da bi bila dostupna tokom cele godine a ne samo u vreme zrenja. 

Proces konzerviranja namirnica u obliku sličnom danas datira s kraja  XVIII veka kada je Napoleon Bonaparta, želeći da pronađe efikasnijii način za ishranu svoje vojske, ponudio 12.000 franaka onome ko pronađe novi metod čuvanja hrane.

Apertizacija – konzervacija

Nikola Aper (Nicolas Appert), kuvar i poslastičar, je razvio prvu tehniku konzerviranja hrane i za nju dobio nagradu od cara Napoleona Bonaparte (Napoleon Bonaparte). Aper je smatrao da se izlaganjem vazduhu hrana kvari a da se kuvanjem hrane u bocama i teglama uništavaju bakterije što je kasnije i naučno dokazano od strane Luj Pastera (Louis Pasteur)  krajem XVIII veka koji je otkrio da visoke temperature uništavaju mikroorganizme, primarne uzročnike kvarenja hrane. Aper je prokuvavao namirnice, hermetički ih zatvarao u staklene tegle sa voskom i ponovo prokuvavao. Ova metoda je prema njemu nazvana “apertizacija” i njom je uspešno konzervirao voće, povrće, supe, marmeladu, mlečne proizvode i sokove.

Francuska mornarica je prva testirala njegove konzervirane proizvode uključujući meso, povrće, voće i mleko a masovna primena je počela tek u drugoj polovini XIX veka. Nikola Aper je objavio i prvi kuvar o konzerviranju   “Umetnost čuvanja mesa i povrća”.

Zbog svog doprinosa konzerviranju namirnica, Aper je proglašen  herojem u Franscuskoj. Ukupno 72 ulice nosi naziv po njemu, izdavane su poštanske marke sa njegovim likom,  a 2010. svečano su obeležena dva veka od zvaničnog početka upotrebe njegovog pronalaska za konzerviranje namirnica.

Konzerviranje hrane

Konzerviranje danas

A danas se proces konzerviranja razlikuje od proizvoda do proizvoda ali generalno se sastoji iz:

  • Obrade (čišćenje, ljuštenje, seckanje),
  • Zatvaranja (obrađene namirnice se zatvaraju u konzerve) i
  • Termičke obrade (konzerve se zagrevaju kako bi se uništili mikroorganizmi i sprečilo kvarenje).

Namirnice koje se uobičajeno konzervišu su voće, povrće, supe, meso i morski plodovi.

GLOBUS i inovativna tehnologija konzerviranja

Vakumiranje i lako otvaranje konzervi

Naši konzervirani proizvodi sadrže više sirovina od tradicionalnih zbog vakumske tehnologije. Hrskavije, više hranljivih sastojaka, više boja i jednostavno više povrća. Zbog primene tehnologije vakumiranja, naši proizvodi sadrže do 20% vode. Samim tim ostaju hrskavi, intenzivnih boja i veoma ukusni. A ono što je još važnije, dobijate više povrća! 

Tehnologija lakog otvaranja se danas naširoko primenjuje. Mi je uveliko koristimo kod svih naših proizvoda. Sa nama je otvaranje lako ☺

lako otvaranje konzervi