Kratka istorija konzerviranja

Konzerviranje namirnica datira još od davnina kada su ljudi na različite načine pokušavali da sačuvaju namirnice od kvarenja i da sačuvaju njen izvorni kvalitet. Stanovnici hladnijih predela zamrzavali su hranu, dok se u toplijim krajevima hrana sušila i dimila na visokim temperaturama i vetru da bi bila dostupna tokom cele godine a ne samo u vreme zrenja. 

Proces konzerviranja namirnica u obliku sličnom danas datira s kraja  XVIII veka kada je Napoleon Bonaparta, želeći da pronađe efikasnijii način za ishranu svoje vojske, ponudio 12.000 franaka onome ko pronađe novi metod čuvanja hrane.

Kako je nastala prva konzerva?

Nikola Aper (Nicolas Appert), kuvar i poslastičar, je razvio prvu tehniku konzerviranja hrane i za nju dobio nagradu od cara Napoleona Bonaparte (Napoleon Bonaparte). Aper je smatrao da se izlaganjem vazduhu hrana kvari a da se kuvanjem hrane u bocama i teglama uništavaju bakterije što je kasnije i naučno dokazano od strane Luj Pastera (Louis Pasteur)  krajem XVIII veka koji je otkrio da visoke temperature uništavaju mikroorganizme, primarne uzročnike kvarenja hrane. Aper je prokuvavao namirnice, hermetički ih zatvarao u staklene tegle sa voskom i ponovo prokuvavao. Ova metoda je prema njemu nazvana “apertizacija” i njom je uspešno konzervirao voće, povrće, supe, marmeladu, mlečne proizvode i sokove. Francuska mornarica je prva testirala njegove konzervirane proizvode uključujući meso, povrće, voće i mleko a masovna primena je počela tek u drugoj polovini 19. veka. Nikola Aper je objavio i prvi kuvar o konzerviranju   “Umetnost čuvanja mesa i povrća”.

Zbog svog doprinosa konzerviranju namirnica, Aper je proglašen  herojem u Franscuskoj. Ukupno 72 ulice nosi naziv po njemu, izdavane su poštanske marke sa njegovim likom,  a 2010. svečano su obeležena dva veka od zvaničnog početka upotrebe njegovog pronalaska za konzerviranje namirnica.