Soja – hranljiva mahunarka

Soja, jednogodišnja biljka, koja spada u mahunarke velike hranljive vrednosti, vodi poreklo iz Mandžurije i u ishrani čoveka koristi se već blizu 5000 godina. U Evropi se soja prvi put pojavljuje u 18.veku a kod nas se koristi od početka 20.veka. Danas soja predstavlja jednu od najviše gajenih biljnih vrsta na svetu.

Soja sadrži 36 do 40 % proteina, 15 do 23 % ulja, blizu 34 % ugljenih hidrata, 3 do 6 % mineralnih materija (gvožđe, cink, magnezijum, kalijum, fosfor,mangan) i znatan broj vitamina (E, A, B kompleks, C, K, D) kao i biljne hormone, naročito fitoestrogen.

Nutricionisti soju svrstavaju u tzv. funkcionalnu hranu, tj. hranu koja leči. Tako velike količine magnezijuma i vitamina K igraju važnu ulogu u funkcionisanju kardiovaskularnog sistema i kostiju.

Mnoge svetske organizacije i agencije smatraju soju izvorom kompletnih belančevina jer sadrže sve esencijalne aminokiseline neophodne za funkcionisanje organizma što je od velike važnosti jer telo nema sposobnost da ih sintetiše.

Soja ne sadrži holesterol i niskokalorična je; kao dobar izvor belančevina preporučuje se kao zamena za meso i pogodna je za ishranu vegetarijanaca i vegana kao i osoba koje žele da smanje unos mesa.

Na našem tržištu se mogu naći razni proizvodi od soje; pored zrna soje može se naći dehidrirana soja u obliku medaljona, ljuspica, komadića kao i tofu sir od soje, sojino mleko, tempeh, sojino brašno,ulje, miso, soja sos i sl.

Soja i njeni proizvodi mogu se koristiti samostalno u ishrani, ili u kombinaciji sa drugim žitaricama i povrćem i sa raznim sosevima i prelivima. Kuvana soja može se dodati salati od krastavaca, mladog luka, začiniti svežim bosiljkom i celerom i preliti mešavinom jabukovog sirćeta i maslinovog ulja. Od kuvane soje može se pripremiti pire uz dodatak maslinovog ulja i začinskog bilja ili pripremiti ukusni uštipci a može se dodati supama i povrću.